NABRIJAN U SVAKOM KADRU
razgovarao Janko Heidl

Prije početka snimanja inzistirali ste da Vaš Danko Babić nosi modernu frizuru, za što je trebalo napraviti periku.  

Bio sam u pravu. Ta mi je perika doista trebala i dala mi je posve drukčiju notu već u samom držanju. Jer, mi
ćelavi, s malo više mišića, na prvu loptu asociramo na kriminalce, a Babić je uključen u društvo kao stručnjak
liječničke profesije, dok je s druge strane pokvaren.

Što Vam je bilo najteže u interpretaciji zlog ginekologa?

Kad dobijem scenarij, u negativnom liku pokušavam za početak naći nešto pozitivno. Međutim, ni nakon dva-tri čitanja Ljudoždera vegetarijanca nisam u Babiću mogao naći ništa pozitivno i vidio sam da se s time jednostavno moram uhvatiti u koštac. Čak sam i u Krpi iz Metastaza našao neke dobre strane, no ovdje ne. On je čisto zlo. To mi je bio velik izazov. To je najnegativniji lik koji sam igrao, ali moram reći da sam u tome uživao – napokon sam imao kosicu koja je malo vijorila, a to me je nekako vratilo u djetinjstvo, pa sam vozio dobar auto, nosio lijepu obleku.. Ulozi ne prilazim s filozofskog stajališta i ne razmatram previše. Bilo mi je jasno što trebam raditi. Jedina je prepreka koja mi se može dogoditi da na snimanju imam loš dan – na što nemam pravo ‒ ili da od partnera ne dobijem ono što bih trebao. No to se, srećom, nije dogodilo ni u Metastazama ni u Ljudožderu. 

U svakom ste kadru filma. Dakle, na snimanju uvijek pred kamerom. Kako je bilo?

Iskreno, mislio sam da ću poludjeti. S druge se strane pokazalo da to jako odgovara mom temperamentu. Na snimanju me najviše ubija čekanje, a  ovdje nisam imao vremena čekati jer
sam stalno bio u kadru, stalno sam snimao i bio, hrvatski rečeno, nabrijan. To mi je jako puno pomoglo