Glumiti u New Yorku, odvojiti prvotnu turističku fascinaciju i profesiju - kakav je pristup takvoj situaciji?

Meni osobno pristup je isti kao da sam bilo gdje. Bili smo šest dana u New Yorku. New York je New York, osjeti se energija. Samo da se na jedan dan prođe kroz centar grada, uhvacti te energija. Takvi su gradovi tipa Berlina i Londona. Znam da bih se u New York vratio, sigurno. Što se tiče filma, neke lokacije za film smo tražili, neke je Oki znao. Puno je vremena prošlo od tih događaja. Sve je to neobičan sklop u glavi. Gledaš grad kao turist, posjetitelj, a zatim moraš napraviti klik pa glumiti, raditi na filmu. Mislim da se klik dešava i kod drugih. Sad pričamo i dajemo intervju, pa se snimamo kamerom itd. To nije teško, zanimljivo je. Ljudi kažu - bili ste u New Yorku, pa ste i snimali; zanimljiva im je ta kombinacija.

To svemu dodaje nekakvu puninu.

Sigurno, jer rad na filmu može biti ostvaren tisućama tehnika. Neki se filmovi snimaju na blue screenu, neki na neki drugi način, ali kad ste zaista tamo, to olakšava ulaženje u ulogu. Jer ljudi obično imaju stav: mi nemamo pojma, to se nama nije desilo, mi smo izvan toga… Ali opet, biti tu, pored tog prostora, nešto se desi što ostane s tobom.